Библиотека

jerej Ivan Teodosic(2 Тим 1,14)

БОГОСЛОВСКИ РЕФЕРАТ ЧИТАН НА БРАТСКОМ САСТАНКУ СВЕШТЕНСТВА ОРАШАЧКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ

Проповед Апостола
И догмати Отаца
Цркви једну веру утврдише,
Која носећи ризу Истине,
Изаткану од вишњег богословља
Право верује и прославља
Побожности Тајну Велику

(Кондак у Недељу Светих Отаца)

ImageСаша Антонијевић, јереј

Српска Православна Црква у двадесетом веку, у веку великих искушења и несрећа за српски народ, имала је више изузетних епископа. Један од њих био је и митрополит загребачки Доситеј (Васић).

dr Zoran KrsticПреносимо део из текста Неки аспекти актуелности канона Прводругог сабора у Константинопољу протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, из Календара Црква за 2008. годину, који је аутор прилагодио актуелним догађајима из живота наше Цркве и друштва

СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА И КРСТИТЕЉ ГОСПОДЊИ ДОШАО ЈЕ НА СВЕТ У ЈЕДНОМ ОД НАСЕЉА У БЛИЗИНИ ХЕВРОНА, ШЕСТ МЕСЕЦИ ПРЕ РОЂЕЊА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА. РОДИТЕЉИ СУ МУ СВЕТИ ПРАВЕДНИ ЉУДИ – СВЕШТЕНИК И ПРОРОК ЗАХАРИЈЕ И ЈЕЛИСАВЕТА, РОЂАКА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. УСКОРО ПО ПОРИЂАЈУ, ЈЕЛИСАВЕТА ЈЕ БИЛА ПРИНУЂЕНА ДА СКЛАЊА СВОГА СИНА ОД ПОМОРА ИРОДОВА. ЈЕДНОМ, У ПУСТИЊИ, ОПАЗИВШИ УБИЦЕ КОЈЕ ИХ ГОНЕ, ЗАВАПИЛА ЈЕ, ИЗ ДНА ДУШЕ – БРЕГОВИМА: „ГОРО БОЖЈА, САКРИЈ НАС!“ – И БРДО СЕ РАСТВОРИЛО, И ПРИМИЛО ИХ У СЕ. НА ТОМ МЕСТУ, СТВОРИЛА СЕ, ЗАТИМ, ПЕЋИНА, ИЗБИО ИЗВОР И ИЗРАСЛА ПАЛМА. ЧЕТДЕСЕТ ДАНА ПО УБИСТВУ ПРОРОКА ЗАХАРИЈЕ, ПРЕДСТАВИЛА СЕ И ЈЕЛИСАВЕТА, У СПОМЕНУТОЈ ПЕЋИНИ. ОД ТОГ ВРЕМЕНА, СВЕ ДО СВОЈЕ ТРИДЕСЕТЕ ГОДИНЕ, ПРЕТЕЧА ЈЕ ЖИВЕО У ПУСТИЊИ. У ПОЧЕТКУ, ХРАНИО ГА ЈЕ АНЂЕО, А КАД ЈЕ ПООДРАСТАО – САМ ЈЕ СЕБИ НАЛАЗИО ХРАНУ: ЈЕО ЈЕ ОВРШКЕ ДРВЕЋА И ДИВЉИ МЕД – И ЖИВЕО ЈЕ ТАКО ДО ЈАВЉАЊА СВОГА ИЗРАИЉУ (ЛУКА 1, 65-80), КАКО НЕ БИ, КАО ШТО КАЖЕ СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ, ГЛЕДАО И СЛУШАО ЉУДСКА ЗЛА.

Архимандрит др Јустин Поповић
(Поводом прослављања и празновња светог Кирила Александријског, 22. јун)

ЈЕР МИСЛИМ ДА НИШТА ДРУГО НИЈЕ
 'ВЕЛИКА ТАЈНА ПОБОЖНОСТИ' (1. ТИМОТЕЈУ 3, 16)
НЕГО САМ ЛОГОС БОГА ОЦА
КОЈИ НАМ СЕ ЈАВИО У ТЕЛУ,
ТО ЈЕСТ ХРИСТОС

(Свети Кирило Александријски, PG 75, 1196)

НЕДЕЉА НАКОН ПЕДЕСЕТНИЦЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕНА УСПОМЕНИ НА СВЕ СВЕТЕ, ЈЕР ЈЕ СВЕТОСТ ПЛОД СВЕТОГА ДУХА. КАДА ЧОВЕК ЖИВИ У БОЖИЈОЈ СВЕТЛОСТИ, ОН ПОСТАЈЕ САСУД ДУХА СВЕТОГА КАО ШТО КАЖЕ СВЕТИ АПОСТОЛ ПАВЛЕ: ''ВЛАДАЈТЕ СЕ КАО ДЕЦА СВЕТЛОСТИ, ЈЕР ПЛОД ДУХА ЈЕ У СВАКОЈ ДОБРОТИ И ПРАВЕДНОСТИ И ИСТИНИ'' (ЕФЕСЦИМА 5, 8-9)

ImageДУХ СВЕТИ БЕШЕ У ОЦУ, СЛАВЉЕН СА СИНОМ

 Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству:
Сину у Оцу са Светим Духом.
Јер Отац ван времена роди Сина,
вечна са њим и са њим на престолу.
И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином.
Једна је сила, једно биће, једно божанство.
Клањамо се пред њим и велимо сви:
свети Боже који све сагради
кроз Сина делањем Светог Духа;
свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет;
Свети бесмртни, Душе Утешитељу,
који исходиш од Оца и у Сину почиваш.
Тројице, слава теби!
Педесетница, вечерње, глас 8.
Стихира Лава Господара

„ЈА ЋУ УМОЛИТИ ОЦА, И ДАЋЕ ВАМ ДРУГОГ УТЕШИТЕЉА, ДА ПРЕБИВА С ВАМА ЗАУВЕК, ДУХА ИСТИНЕ... “

СА ХРИСТОВИМ ВАЗНЕСЕЊЕМ „НАША ПРИРОДА СЕ УЗНЕЛА“ НА НЕБО И НА ПЕДЕСЕТНИЦУ СЕ СВЕТИ ДУХ „СПУСТИО НА НАШУ ПРИРОДУ“. ВАЗНЕСЕЊЕ УКАЗУЈЕ НА ПЕДЕСЕТНИЦУ КОЈА ЈЕ ИСПУЊЕЊЕ ОБЕЋАЊА ДУХА.

+++

 

ХРИСТОС УМИРЕ, СИЛАЗИ У ПАКАО (АД), ВАСКРСАВА И УЛАЗИ НАЗАД НЕБЕСКОМ ОЦУ. ИЗМЕЂУ АДА И НЕБА, ИЗМЕЂУ СМРТИ И ВАСКРСЕЊА, НЕПРЕКИНУТА ЈЕ ЛИНИЈА, ЈЕДНО НЕЗАУСТАВЉИВО КРЕТАЊЕ ОД НАЈНИЖЕ ДО НАЈВИШЕ ТАЧКЕ

 

    Запуштени на земљи мисле о земљи.
    Они који живе у праху мисле о пепелу.
    Ходите смртници да се отргнемо
    и да на висину подигнемо очи и мисли.
    Уперимо вид, заједно са осећајима, на небеска врата.
    Помислимо да стојимо на Масличној Гори
    и да гледамо Избавитеља ношеног облацима.
    Јер, одатле Господ на небеса хиташе и одатле љубазно
    раздаваше дарове својим ученицима, утешивши их као отац.
    Утврдивши их и упутивши их као синове, рече им:
    Ја се не одвајам од вас.
    Ја сам са вама и нико не може против вас.
(Кондак /велики/ Романа Слаткопојца за Вазнесење,
прва строфа, служи икосом службе Вазнесења
Превод се грчког др Н. Ристовић)

ПАНАЈОТИС ХРИСТУ:

„КО ЈЕ ПОСЛАО СВЕТЕ КИРИЛА И МЕТОДИЈА У ЦЕНТРАЛНУ ЕВРОПУ, ЦАР ИЛИ ПАТРИЈАРХ?

Одговор на ово питање је од велике важности за правилно вредновање: а) односа свете браће са патријархом Фотијем; б) њихове повезаности са Римом; и в) циљева мисије.

Према примарним изворима – а то су старословенска Житија Кирила и Методија – мисија је настала овако: принц Моравске, Растислав, послао је специјалну делегацију цару Михаилу ΙII и замолио га: "Пошаљи нам, господару,... епископа и учитеља; јер уистину добри закони увек од вас полазе на све стране.“[1]

СВЕТЛОСТИ ОД СВЕТЛОСТИ И ИСТОЧНИЧЕ ЧИСТОТЕ,
ЛОГОСЕ, ТИ ОБНАВЉАШ ВИД СЛЕПОМЕ ОД РОЂЕЊА!
О ХРИСТЕ БОЖЕ НАШ, СВЕТЛОДАВЧЕ,
ПОМИЛУЈ НАС СВОЈОМ БЕЗМЕРНОМ МИЛОШЋУ,
И СПАСИ НАС. АМИН!
(Синаксар)

У СВОЈИМ ДУХОВНИМ ОЧИМА СЛЕП,
ПРИСТУПАМ ТИ, ХРИСТЕ,
КАО ЧОВЕК СЛЕП ОД РОЂЕЊА:
ТИ СИ СВЕТЛОСТ ПРЕСВЕТЛА
ОНИХ КОЈИ СУ У ТАМИ!
(Кондак шесте недеље од Пасхе, глас 4)
ЉУБЉЕНИ АПОСТОЛЕ ХРИСТА БОГА,
ПОЖУРИ ДА ИЗБАВИШ ОНЕ КОЈИ СУ БЕЗ ОПРАВДАЊА ПРЕД БОГОМ,
ПРИМАЈУЋИ ИХ КАД ТИ ПРИЛАЗЕ, ЈЕР СИ НА ХРИСТОВЕ ГРУДИ ПАО:
ЊЕГА МОЛИ БОГОСЛОВЕ, ДА НАИШЛИ ОБЛАК БЕЗБОЖНИШТВА РАЗАГНА,
И ДА НАМ ПОДАРИ МИРА И ВЕЛИКЕ МИЛОСТИ.
Тропар, глас 2.

ВЕЛИЧИНУ ТВОЈУ ДЕВСТВЕНИЧЕ КО МОЖЕ ДА ИСКАЖЕ,
ЈЕР НАМ ТОЧИШ ЧУДЕСА, ИЗЛИВАШ ИСЦЕЉЕЊА И МОЛИШ СЕ ЗА ДУШЕ НАШЕ,
КАО БОГОСЛОВ И ДРУГ ХРИСТОВ.
Кондак, глас 2.
Image(Јован 4, 5-42)

ДОШАВШИ СА ВЕРОМ САМАРЈАНКА НА БУНАР,
ВИДЕ ТЕ КАО ВОДУ ПРЕМУДРОСТИ,
КОЈОМ СИ ЈЕ НАПОЈИО ИЗОБИЛНО:
И ЦАРСТВО НЕБЕСКО НАСЛЕДИ ВЕЧНО, КАО СВЕСЛАВНА

ДАНАС ЈЕ ПРАЗНИК ПРЕПОЛОВЉЕЊА:
С ЈЕДНЕ СТРАНЕ, СВОЈОМ БОЖАНСКОМ КРАСОТОМ ОСВЕТЉАВА ГА СВЕТА ПАСХА,
А СА ДРУГЕ СТРАНЕ – СИЈА БЛАГОДАТ УТЕШИТЕЉА.

(Канон, Шеста песма, глас четврти)

НЕДЕЉА РАСЛАБЉЕНОГ (грч: Κυριακή του Παραλύτου), четврта недеља после Васкрса-Пасхе, посвећена чудесном исцељењу раслабљеног болесника, који је тридесет осам година боловао (Јован 5, 1-14). У канону ове недеље Црква слави Васкрсење Христово, Свете жене мироносице, Арханђела Михаила, који је заталасавао воду једном годишње (Јован 5, 4) и раслабљеног. Успомена на чудо у Силоамској бањи, код Овчијих врата у Јерусалиму, ове недеље славила се још у IX веку, а данас се успомена слави у недељу, понедељак и уторак четврте седмице после Пасхе.

Овај, као и даљи догађаји, наредних недељних дана, сведоче нам о Божанској свемоћи Господа Исуса Христа и тиме у нама јачају веру у истину Његовог Васкрсења. Осим тога, ови догађаји су се одиграли управо у периоду Педесетнице. Поредак недеље раслабљеног пева се још само у понедељак и уторак, јер се у среду слави нарочити празник - Преполовљење.

ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ – НОСИТЕЉКЕ ДОБРЕ ВЕСТИОВОГ ДАНА, ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСЛЕ ПАСХЕ, ПРОСЛАВЉАМО СВЕТЕ МИРОНОСИЦЕ. ТАКОЂЕ СЕ СЕЋАМО И ЈОСИФА ИЗ АРИМАТЕЈЕ, ТАЈНОГ УЧЕНИКА ГОСПОДЊЕГ И НИКОДИМА, КОЈИ ЈЕ НОЋУ ДОЛАЗИО ДА СЛУША ИСУСА.

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом.

Ако си распет као разбојник онда признај Бога као благодарни...

Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет...

ImageПАСХАЛНА СЕДМИЦА СЕ ЧЕСТО НАЗИВА „СВЕТЛА СЕДМИЦА“. ЗАИСТА, ДАНИ ПОСТАЈУ ДУЖИ, СУНЦЕ СИЈА СВЕТЛИЈЕ, ГРЕЈЕ НАС И ИСУПУЊАВА РАДОШЋУ. ПРОЛЕЋЕ ЈЕ, СВЕ ЦВЕТА, СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО ЗЕЛЕНИЛОМ И ЦВЕЋЕМ. „СВАКОГ ПРОЛЕЋА ПРИРОДА ПРОРИЧЕ БУДУЋЕ ПРОЛЕЋЕ ЦЕЛОГ СВЕТА“ (ОТАЦ СЕРГЕЈ БУЛГАКОВ). ПРОСЛАВЉАЊЕ ПАСХЕJE ЈЕСТЕ ПРЕОКУШАЊЕ ДАНА БЕЗВЕЧЕРЊЕГ, КАДА ЋЕ ПРОЛЕЋЕ ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ ВЕЧНО ТРАЈАТИ.

Данас пролеће миомирише,
и нова твар ликује,
Данас се узимају кључеви врата
и неверја Томиног, који ускликује:
Господ и Бог мој!
                                   (Егзапостилар на Томину недељу)

ImageВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ ПРЕДСТАВЉА ОБНОВУ ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ, ОЖИВЉАВАЊЕ, ПРЕСАЗДАЊЕ И ВРАЋАЊЕ У БЕ3СМРТНИ ЖИВОТ ПРВОГ АДАМА, КОЈИ ЈЕ КРОЗ ГРЕХ БИО УСМРЋЕН, И СМРЋУ ВРАЋЕН У ЗЕМЉУ ОД КОЈЕ ЈЕ БИО СТВОРЕН. ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО ЈЕ ОНТОЛОШКО ЧУДО КОЈЕ ПРЕВАЗИЛАЗИ ГРАНИЦЕ ОВОГА СВЕТА И, ПРЕМДА СЕ У ЊЕМУ ЗБИВА, ОНО ЈЕ НАДКОСМИЧКО У КОСОМОСУ.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О ВАСКРСУ 2009. ГОДИНЕ

ПАВЛЕ

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО КАРЛОВЧКИ
И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,

СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
 
Image
 
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!


Рецимо, браћо, и онима који нас мрзе,
опростимо све ради васкрсења.
(Пасхална стихира)

ImageАД (грчки: Αδης, јеврејски: шеол)

- према „Речнику православне теологије“ Ј. Брије -


Учење о васкрсењу није било познато јудејској религији, по којој сваки човек после смрти силази у шеол, подземно место пуно таме и сенке, где нема ни сећања ни слављења Бога (Пс. 6,5; 88,4-6; Јн. 3,13-19).

Спаситељев силазак у АД у тренутку смрти и боравак у њему све до Васкрсења јест библијска вера коју потврђује 1. Петр. 3,18-19 и 4,6 (в. и Рим. 10,7; Еф. 4,9). Ово апостолско сведочење вере помињу и постапостолски списи (Свети Игњатије, ''Посланице'': Магнежанима IX, 1, стр. 89; Филаделфијцима X, 1; Тралијанцима IX, 1; Свети Јустин Мученик, ''Дијалог'' 72,4). Свети Јован Дамаскин, који наводи место из Посланице Филипљанима 2,20, каже да је Исус обоженом душом сишао у ад да би показао како његова светлост обухвата и оне који сеђаху у тами и сени смртној, као и да ослободи заробљене. Исус Христос, који драговољно прима смрт на крсту, прихвата људску стварност до краја, у њеним најнегативнијим видовима, и започиње борбу против ђавола онамо где је овај начинио себи обиталиште и распрострео своју власт, то јест у царству смрти. Он тамо силази као Цар и објављује вечну победу над смрћу и сатаном, не само праведнима него свима, верујућима и неверујућима.